Roman „Živeo sam hiljadu godina“ ukršta nekoliko narativnih tokova i vremenskih dimenzija. U romanu je prikazan nebeski svet večnosti, budućnost koja se još nije dogodila i prošlost iz koje izvire i budućnost i večnost. U romanu je posebno naglašena priča o precima i događajima koji ostavljaju svoj trag na one događaje koji će se tek odigrati. Savremeni čovek, uklješten između onoga što želi da ima i što želi da bude, i onoga što trenutno jeste, nije svestan tih ogromnih talasa prošlosti koji mu određuju prilike i opasnosti u životu. Doktor Vukan Petrović koji jeste tipičan savremeni čovek, jednog popodneva u svom kabinetu, posle uspešne operacije, doživljava čudan susret sa neobičnim posetiocima koji mu menjaju pogled na život. Doktor Petrović u samo nekoliko sati uspeva da proživi živote svojih predaka koji traju hiljadama godina i da se suoči sa čvornim tačkama u svom življenju. Čitalac će se u romanu susresti sa galerijom poznatih i nepoznatih karaktera i ljudi. Na stranicama ovog romana srešćete velike slikare Karavađa i Rembranta, biblijske junake Avrama i Isaka, grofa Tolstoja, muzičkog genija Mocarta. Čitalac će se kretati paralelno sa glavnim junakom po osi preispitivanja sebe i sopstvenog života. Neke od tema u romanu su: žrtva, smrtna kazna, cena koja se plaća za stvaralaštvo, uticaj prošlosti na čoveka, mogućnost večnosti, pokajanje, odnos između oca i sina, spasenje, bitno i nebitno, dostojanstvo.
